| Bu yazı, sitemizde daha önce yayınlanan Bayan Rozalija (Fatma Bilcenoğlu) ile ilgili yazının bayan Rozalija’nın Hırvatistan’daki akrabaları okunabilmesi için konulmuştur. ROZALİJA BİLCENOĞLU Ja sam Rozalija Bilcenoğlü, devojačko prezime mi je Brkić. Rođena sam u Hrvatskoj 17.10.1936. godine, u mestu Gorjani, od oca Andrije i majke Kate. Nas je bilo petoro dece, tri brata, jedna sestra i ja (Ivica i Marija su pokojni, ja sam treća po redu, Franjo živi u Nemačkoj, a Andrija je u Gorjanima). Otac mi je poginuo u drugom svetskom ratu, 1944. godine, a moja majka se kasnije preudala, i od nje imam dva polubrata, Stevu i Branka. Kada mi se majka razbolela, odlučeno je da prodamo kuću da bi smo imali za njene potrebe,i kupili smo manju kuću, takođe u Gorjanima. Sva ta situacija je mene mnogo razočarala, i 1958. godine sam odlučila da odem u Beograd da nađem posao. Zaposlila sam se u fabrici „Rade Šupić“, gde sam radila 10 godina. U Beogradu mi je jedan kolega pomogao da odem za Nemačku, gde sam i odputovala 1968. godine. Počela sam da radim u fabrici čokolade u gradu Aachen. Želela sam da zaradim nešto para dovoljno da kupim makar malu kuću da bih imala nešto svoje. Živela sam sa još tri devojke u jednoj sobi. Jednom prilikom nas četiri smo otišle u restoran na večeru, i u tom restoranu sam po prvi put ugledala čoveka koji je sada moj suprug. On me je odmah zapazio i počeo da se raspituje kod mojih koleginica za mene. Koleginice su me nakon toga nagovarale da ponovo izađemo u taj restoran da bih se upoznala sa njim. Ja nisam znala Nemački jezik, a pošto je on Turčin, nisam znala ni Turski jezik, ali smo se tada upoznali i od tog dana smo zajedno.Ubrzo sam naučila oba jezika, tako da nam nije bio problem da se sporazumemo.Moj suprug se zove Jaşar Bilcenoğlü.Prvi put sam u Tursku otišla sa njim 1972. godine, i te iste godine smo se venčali 5. maja, tada sam promenila veru iz katoličke u muslimansku. Turska mi se jako dopala.U Nemačkoj smo živeli sve do 1982. godine , kada smo se preselili u Tursku zato što mi je svekar umro i nije imao ko da brine o svekrvi. Sa mužem sam u braku 46 godina, živimo u prelepom mestu Karacasu, i imamo lep i srećan život. Ovo je ukratko moja životna priča, i ovom pričom bih želela da uputim veliki pozdrav mojoj braći, kao i svim ljudima u Hrvatskoj, zemlji u kojoj sam rođena. Rozalija Bilcenoğlü | |